Vodič za letovanje u Crnoj Gori - iskustva, cene i korisni saveti

Crnogorsko primorje godinama privlači hiljade putnika iz regiona i sveta. Ipak, iskustva su podeljena - dok jedni hvale kristalno more i stari grad Kotor, drugi se žale na visoke cene, gužve i povremene nestašice vode. Šta je istina, a šta preterivanje? Pokušali smo da izvučemo najvažnije informacije iz brojnih neposrednih utisaka, bez ulepšavanja i bez skrivenih interesa.

Kako doći i kretati se - troškovi prevoza

Jedna od prvih nedoumica svakog putnika jeste kako se najpovoljnije prevesti do željene destinacije. Autobuski prevoz do pojedinih mesta u Boki Kotorskoj ili Budvanskoj rivijeri često se kreće oko 20 evra, dok kombinacija sa ručkom može da košta i 50 evra. Mnogi ističu da je najjeftinija opcija lokalni minibus, naročito za relacije poput Kotora do Jaza ili Tivta.

Što se tiče gradskog prevoza, između Bečića, Budve i ostalih naselja saobraćaju redovni autobusi, ali se često dešava da su prepuni tokom špica sezone. Put od Bečića do Prčnja (Boka) autobusom traje približno jedan sat sa svim stajanjima, mada u vreme velikih migracija može da se protegne i duže. Ako planirate da koristite taksi, budite spremni da su cene za duže relacije prilično visoke. Jedna često pominjana ruta - od Kotora do plaže Plavi horizonti - taksi može da košta i više nego što biste očekivali, pa su neki putnici predlagali da se za taj novac već može uplatiti izlet brodićem do grčkih Mikonosa (u prenesenom značenju: veoma skupo). Međutim, za kraće vožnje, lokalni taksi servisi poput onih sa brojevima 9719 ili slično, naplaćuju oko 0,80 evra po kilometru, što je prihvatljivo ako ne idete daleko.

Najfleksibilnija opcija svakako je rent a car. Iznajmljivanje automobila nije jeftino - cene se kreću od približno 20 evra dnevno - ali vam daje slobodu da obiđete skrivene plaže i izbegnete oslanjanje na redove vožnje. Dobra vest za vozače iz Srbije jeste da vam nije potrebna međunarodna vozačka dozvola, dovoljna je važeća domaća. Ipak, računajte na specifičan stil vožnje lokalaca, poznat po brzim reakcijama i smelim preticanjima.

Smeštaj - od sobe do luksuznog apartmana

Cene smeštaja veoma variraju u zavisnosti od lokacije, blizine plaže i perioda dolaska. U jeku sezone, naročito avgusta, za privatni smeštaj u Budvi ili Petrovcu traži se i 15 evra po osobi za skromnu dvokrevetnu sobu sa zajedničkim kupatilom. Luksuzniji apartmani u Pržnu ili Miločeru dostižu i 80 do 150 evra dnevno za dvokrevetne, dok se četvorokrevetni apartman sa pogledom na more plaća i do 200 evra dnevno. Nekretnine u priobalju doživele su pravi bum, pa se kvadrat stana u Petrovcu prodavao i za 4.500 evra, što utiče i na rast cena izdavanja.

Mnogi iznajmljivači su renovirali objekte i sada ciljaju bogatiju klijentelu. Ipak, na terenu još uvek možete naići na povoljnije opcije - naročito ako ste spremni da se smestite malo dalje od obale, recimo u brdovitom delu naselja. Tada cene padaju, ali treba biti obazriv: kvalitet nekih soba je diskutabilan, a zajedničke kuhinje i kupatila umeju da budu u lošem stanju. Proverena preporuka je da, kad god je moguće, direktno kontaktirate vlasnike umesto preko uličnih posrednika, koji često dodaju svoju proviziju. Na potezu od Bečića do Pržna ima fantastičnih kamenih kuća pretvorenih u apartmane, nekad i sa dve terase i panoramskim pogledom na zaliv.

Plaže - koje se naplaćuju, a koje su besplatne

Jedno od najčešćih pitanja glasi: da li se naplaćuje ulaz na plažu? Odgovor nije jedinstven. Plaže poput Kraljičine i Kraljeve plaže naplaćivale su ulaz i 25 evra, a u tu cenu često je uključen suncobran i ležaljka. Parking u blizini takvih plaža ume da košta dodatnih 15 evra. Na Jazu je cena ulaza povećana na 3 evra, dok su na pojedinim mestima uveli naplatu po satu - 0,50 evra - što za boravak od pet sati izađe oko 2,5 evra. Ipak, veliki broj plaža još uvek ne naplaćuje ulaz pešacima: Velika ulcinjska plaža, Valdanos, Buljarice, Lučice, Perazića Do, Drobni pesak, Trsteno, Ploče, pa čak i Slovenska plaža u Budvi mogu se koristiti bez ulaznice, ali se zato naplaćuju ležaljke i suncobrani. Na Lučicama, recimo, ležaljka košta 3 evra, a suncobran 4 evra. Na plaži Plavi horizonti, koja je često hvaljena zbog čistoće i ambijenta, ležaljka i suncobran zajedno iznose 5 do 10 evra.

Zanimljivo je da pojedini kafići na obali nude besplatne ležaljke uz konzumaciju pića. To može biti povoljnija varijanta, naročito ako planirate da ceo dan provedete kraj mora. Ipak, imajte u vidu da su cene pića u takvim objektima nešto više - koktel „Montenegro” recimo košta oko 3,5 evra, a pivo ili sok uglavnom 1,5 evra.

Što se tiče čistoće, utisci su različiti. Dok jedni hvale plaže na Crvenoj glavici (5 minuta od Bečića kolima), gde je priroda fantastična, a voda bistra kao suza, drugi se žale da se u špicu sezone na pesku može naći dosta opušaka i sitnog otpada. Problem nastaje i zbog ponašanja samih kupača - uprkos dovoljnom broju kanti za smeće, mnogi i dalje ostavljaju pikavce i ambalažu direktno na plaži. Na plažama u Boki, među kojima su one kod Prčnja, Mua i Stoliva, često možete naići na potpuno prazne uvale - to su takozvane „plaže ponte”, gde se osećate kao da ste sami na svetu.

Ishrana i cene hrane - od pijace do restorana

Oni koji putuju sa porodicom i planiraju da sami spremaju hranu, svakako će proveriti cene na pijacama i u prodavnicama. U manjim turističkim mestima cene znaju da budu i duplo veće nego u unutrašnjosti Srbije, dok u većim marketima (na primer u Budvi ili Herceg Novom) cene su slične onima u Beogradu, a neki proizvodi srpskog porekla čak i niže. Hleb je gotovo svuda skuplji - od 0,6 evra pa naviše. Voće i povrće na zelenoj pijaci: lubenica 0,35 evra/kg, paradajz 1,2-1,4 evra, krastavci 1 evro, nektarine oko 2 evra, grožđe 3-4 evra. Kilogram jagnjetine košta oko 10 evra, dok su pečeni pileći bataci 4-5 evra. Mleveno meso je skuplje - 5 evra/kg.

Za one koji se oslanjaju na restorane, ponuda je raznolika. Pljeskavica u brzoj hrani ili na plaži kreće se od 1,5 do 2 evra, belo pileće meso s prilogom oko 2-2,5 evra, dok se u unutrašnjosti, dalje od šetališta, može naći kompletan ručak za 3 evra (pansionska usluga u Herceg Novom). U kafanama i boljim restoranima cene rastu: supa 1-1,4 evra, šopska salata 2-2,5 evra, njeguški stek 8-10 evra, karađorđeva šnicla 6-9 evra, dok ceo obrok s pićem za dvoje lako premaši 20 evra. Zanimljivo je da u nekim objektima umeju da naplaćuju i „igračice” koje vesele goste uz muziku - dodatnih 20% na račun, što ume da izazove negodovanje.

Slatkiši i grickalice: palačinke 1 evro, parče pice 1,5 evra, ceo kolač 1 evro, dok banana split dostiže 4 evra. Kafa (nes) u kafićima na obali često je 1,5 evra. Ukoliko odsedate u hotelu sa polupansionom, dobićete raznovrsniju ponudu, ali u nekim privatnim smeštajima domaćini dozvoljavaju upotrebu letnje kuhinje - tu se može uštedeti i po 50% troškova za ishranu.

Voda i struja - stvarni problem ili preuveličavanje?

Pitanje nestašice vode izaziva najviše polemike. U Budvi, posebno tokom jula i avgusta, restrikcije su bile ozbiljne - u nekim naseljima vode nije bilo i po 6 sati dnevno. U Herceg Novom, koji se delimično snabdeva iz sistema Dubrovnika, voda je povremeno dostupna samo nekoliko sati pre i posle podne. Naselje Zabrđe kod Sutomora bilo je bez vode 15 dana zaredom. S druge strane, u starom Kotorskom jezgru situacija je znatno bolja - vode i struje gotovo nikad ne manjka, a noćna buka od kafića smanjena je u odnosu na ranije godine.

Što se tiče struje, kvarovi na mreži usled visokih temperatura i preopterećenosti nisu retkost, naročito na Hercegnovskoj rivijeri. Ipak, većina posetilaca navodi da su nestanci kratkotrajni i da se u hotelima snalaze uz agregate. Savet iskusnih putnika: pre rezervacije pitajte da li objekat ima hidrofor (pumpu za povećanje pritiska vode) - to vam može olakšati boravak čak i za vreme restrikcija. Izbegavajte da pijete gradsku vodu bez prokuvavanja, naročito dajući je maloj deci - flaširana voda je preporuka lekara.

Događaji i noćni život

Bokeljska noć tradicionalno se održava sredinom avgusta - najčešće 18. avgusta, s tim da se u slučaju kiše pomera za sedam dana. Reč je o spektakularnoj manifestaciji sa osvetljenim barkama i bogatim kulturno-zabavnim programom. Par dana ranije, 4. avgusta, održava se Kotorski karneval, povorka maski i koncerata koja privuče hiljade turista.

Noćni život u Budvi svodi se na dva kontrasta: s jedne strane, šetalište ispunjeno kafićima u kojima se ori narodna muzika s razglasa, dok se u Starom gradu mogu pronaći mirniji barovi sa živom svirkom - od akustičnih gitara do džez večeri. U Kotoru su popularne diskoteke poput Maximus-a, kao i pabovi u starim zdanjima. Ljubitelji rokenrola imaju gde da izađu, mada neki ocenjuju da je kulturna ponuda skromna. Cene ulaza u diskoteke umeju da budu visoke, a na velikim koncertima (kao što je bio nastup Rolin Stonsa) struje nestane za pola grada.

Rusi i uticaj na cene

Jedna od često isticanih tema jeste ogroman broj ruskih turista i njihov uticaj na ekonomiju primorja. Njihova platežna moć je znatno iznad prosečne za region, pa neretko iznajmljuju i kupuju nekretnine po cenama koje domaće stanovništvo ne može da prati. Kvadrat stana u Petrovcu plaćali su i 4.500 evra, a na obali je sve više reklama i menija na ruskom jeziku. Neki restorani su čak u potpunosti prilagodili repertoar ruskoj klijenteli. Ukoliko tražite autentičnu atmosferu, možda ćete želeti da izbegnete epizode u kojima se osećate kao da ste u „maloj Moskvi”, ali sa druge strane, taj priliv novca podstiče ulaganja u infrastrukturu i podiže kvalitet pojedinih usluga.

Gde je najlepše i najpovoljnije letovati?

Na osnovu iskustava, izdvojamo nekoliko destinacija sa karakterističnim prednostima i manama:

• Kotor i Boka Kotorska - predivan ambijent, manje problema s vodom, brojne mirne uvalice. Noćni život umeren, odlični restorani u Prčnju i Dobroti. Cene smeštaja nešto više nego u manjim mestima, ali vredi svaki evro.
• Bečići - uređena duga peščana plaža, pogodno za porodice sa decom. Hotel Splendid dominira pejzažom. U neposrednoj blizini se nalazi i kamp Crvena glavica sa netaknutom prirodom. Cene su tu na nivou luksuznijih destinacija.
• Petrovac - mesto koje miriše na more (borovi, masline), ali more ume da bude hladno zbog podvodnih izvora. Smeštaj je u proseku skup, naročito u apartmanima blizu plaže, ali postoji mogućnost da nađete nešto povoljno ako se popnete u zaleđe.
• Herceg Novi i okolina (Igalo, Meljine, Kumbor, Đenovići) - bujna vegetacija, brojne peščane i šljunkovite plaže, lekovito blato u Igalu. Cene su umerene, ali povremeni problemi s vodom i komarcima mogu pokvariti ugođaj. Odlična polazna tačka za izlete brodićem do Žanjica ili Plavih horizanata.
• Rafailovići - romantično naselje između Bečića i Pržna, sa šarmantnim restoranima i pogledom na otvoreno more. Preporuka za one koji žele mirniju atmosferu, ali s osnovnim sadržajima na dohvat ruke.
• Jaz - popularna peščana plaža, nešto povoljniji smeštaj u odnosu na Budvu. Parking se naplaćuje (oko 3 evra), ali ima dosta prostora za one koji ne žele ležaljke.

Još par saveta iz prve ruke

Pre nego što krenete, obavezno proverite kakva je situacija sa vremenskim prilikama. Letnje temperature znaju da dostignu ekstremne vrednosti, a suša prouzrokuje nizak vodostaj i time dodatne restrikcije. Ponesite zaštitu od komaraca, posebno ako boravite u prizemnim smeštajima ili blizu vode. U špicu sezone, najbolje je rano ujutru krenuti na plažu, popodne odmarati, a obilaske gradova ostaviti za veče. Ako putujete automobilom, vodite računa o gustinama saobraćaja - kolapsi na magistrali i kod trajekta u Kamenarima mogu da vam odnesu i po nekoliko sati. Trajekt između Lepetana i Kamenara košta 8 evra, a čeka se u proseku 15 do 30 minuta, iako u jeku sezone gužve otežu i po sat vremena.

Za kupovinu namirnica - izaberite veće lance supermarketa, cene su stabilnije. Na pijacama se uvek može pogađati, naročito pred kraj radnog vremena. Što se tiče plaža, izbegavajte Slovensku plažu u Budvi ukoliko vam smetaju gužva i opušci; umesto toga skoknite do Mogrena (dve uvale udaljene petnaestak minuta hoda od Starog grada). Ljubitelji netaknute prirode neka se zapute ka Žanjicama ili Plavim horizontima - put je malo duži, ali prizor oduzima dah. Za one koji pate od hladne vode: more je u Boki u proseku toplije nego u Petrovcu, a u septembru se i jedna i druga destinacija ponašaju kao pravi raj za kupače.

Zaključak? Crna Gora nije izgubila svoj šarm - plavetnilo Jadrana, planine koje se spuštaju do mora i miris borova i dalje su neprevaziđeni. Ali turistički bum i nedovoljno pripremljena infrastruktura za toliki priliv gostiju doneli su izazove. Za one koji su spremni da planiraju unapred, izbegnu najprometnije termine i pažljivo izaberu smeštaj, letovanje može biti fantastično i po pristupačnim cenama. Samo - ponesite i malo strpljenja, jer „polako” je i ovde najbrži put do užitka.